Male su šanse da se uspe u prodaji ove u gubitničkoj vreći mešane imovine. Usled toga, vlada će možda morati da, ma koliko nevoljno, ponovo razmotri svoju strategiju privatizacije i da na sto iznese i svoje porodično srebro.

Rezerve su procenjene na oko 830 milijardi evra, a možda i više. Hamid Karzai je prošlog meseca boravio u Vašingtonu gde je svojim sagovornicima predočio da podzemno bogatstvo njegove zemlje vredi možda čak i tri biliona dolara.

Toma je otišao, a umesto njega je dojahao karijerni diplomata, sa manjkom frizure i viškom arogancije u diplomatskom opštenju. I tako, Filip Riker, novi zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD nastavlja dobro utabanom stazom ponižavanja Srba i Srbije.

Od početka taj projekat bio je minsko polje kako za vlast tako i za opoziciju. Ako se izvede do kraja, biće adut demokratama u direktnom okršaju za mesto gradonačelnika (Đilas–Vučić). Ako pak propadne ili iza sebe ostavi kompromitujuće tragove, biće paradigma svega što se dešava.

Kao retko kada u istoriji, sve karte su u našim rukama i sve zavisi od toga da li ćemo mi Srbi izgraditi u narednih 10 godina respektabilnu državu ili nećemo. Ovde ću samo ukazati na neke poteze koje je ili trebalo povući ili ih treba povući u kratkom roku.

Neće SAD ponovo da upada u „nepriliku“ pa da im Srbi hapse šefa CIA za Balkan, kao onda 2002. godine kada je uhapšen DŽon Dejvid Nejbor, već sada daju politička ovlašćenja prekaljenim špijunima, koji ovoga puta rade javno i kroz medije plasiraju ono što se ranije šifrovano dostavljalo i krilo.

Priznanje da se nestabilnost vratila u region je posebno gorka pilula za Abramovica kao zagovornika SAD-NATO intervencije u Jugoslaviji. Samo najveći optimisti ili najtuplji analitičari mogu  poricati dokaze o propasti planova Zapada.

Predstavnici vlasti su govorili o tome da moraju da se povuku crvene linije ispod kojih Srbija ne može da ide, ali zaboravljaju da je njihov državni i politički zadatak da ih oni kao nosioci državnih funkcija i ovlašćenja jasno povuku i da ih se dosledno pridržavaju.

Umesto da troši obveznički novac na vrhunski, odnosno mediokritetski, sport, država treba da ulaže u osnovnu infrastrukturu za zdravlje stanovništva. A to istovremeno znači odsustvo jeftinog slikanja političara sa onih nekoliko uspešnih sportista.

Pitala sam se kome pripada nasleđe zemlje koja je stvarala istoriju čitave zapadne Evrope, a koja se danas, umesto borbe za savezništvo sa slobodnim čovečanstvom, uz zvuk ratnog roga, pretvorila u jenkijevsku kolonijalnu pešadiju?